Oštrenje nije moguće teorijski naučiti. Da bi se ruka oslobodila potrebna je vežba. Nabavite neki jeftin nož koji vam neće biti žao da eventualno upropastite. Jeftin nož znači brzo oštrenje, ali i brzo tupljenje. Sečivo treba da “legne” svojom težinom na oštrač i bez preteranog pritiska se prevlači – od sebe napred jednu stranu i ka sebi nazad drugu stranu. Pokret ruke mora da prati profil sečiva, tako da se sečivo lagano prevlači određenom širinom po oštraču, to je pokret izvijanja od prve trećine širine sečiva ka samoj oštrici, a zatim isto ali sa druge strane sečiva. Trag oštrenja na sečivu je vidljiv odmah.
Da bi taj trag jasno uočili može da se koristi flomaster jarke boje. U istoj širini treba obojiti obe strane sečiva. Ako ravnomerno skidamo boju sa sečiva, na dobrom smo putu da nož naoštrimo pravilno. Na sečivu će u zavisnosti od finoće oštrača biti manje ili više vidljivi tragovi oštrenja. Sečiva se obično fabrički oštre granulacijom 400. To bi trebalo da bude onaj “saten finiš”. Grublji oštrači ostavljaju dublji vidljiviji ris, a takav ris je vidljiv i posle dijamantskog oštrača (DC4, DC521, DF24….. 25 mikrona). Posle doštravanja radi se finiširanje oštrice na keramičkoj strani kombinovanog oštrača (DC4 i DC521) ili na keramičkom CC4 oštraču. Poliraju se mikro neravnine i olakšava prodor sečiva kroz ono što sečemo. Detaljnije o oštračima pročitajte na ovom linku.
Poliranjem je moguće istupiti oštricu ukoliko se na isti način ne prate potezi oštrenja. To se dešava i kad se pasta nanese na krpicu i prevlačenjem potkači oštrica. I na kraju, proverite kako ste naoštrili nož. Dobro naoštreno sečivo se poznaje po tome što lako prolazi kroz papir čak i ako pravimo krivudave pokrete. Proces ručnog oštrenja je često dugotrajan i dosadan postupak. Zahteva vežbu i uz malo volje se lako savlada. Niko nije naoštrio nož odmah idealno, zato treba imati samo dovoljno strpljenja i prakse. Vežba čini majstora – u svemu, pa i u ovoj veštini.